ДРУШТВО

Ако дуплира раст, Србија ће за 20 година стићи саму себе

Може глиста из Београда за неколико деценија стићи млазни авион, паркиран у Батајници, али само под једним условом: да авион у међувремену не одлети Има прорачуна у економији који немају никаквог смисла, попут овог: „Ако дуплира раст, Србија ће достићи ЕУ за двадесет година“. Чиста глупост. Е сад, није проблем у томе што је то глупост, него што је то изјавила Екатерина Вострокнутова, водећи економиста Свестске банке, пре две недеље, на представљању годишњег економског извештаја за западни Балкан. Да прво кажем зашто је то глупост у овом случају, па после да уопштим. Дакле, кад ће глиста из Београда стићи млазни авион, паркиран у Батајници? Па стићи ће некад, за неколико деценија – али, под једним условом: да авион у међувремену не одлети ... Управо нам то поручује водећи економиста Светске банке: Европа остаје у хангару, а ми је достижемо за двадесет година ако дуплирамо раст, или за педесет година – ако раст буде као што је сада! На страну, сад, што је омашила у рачуну, па би достизање у другој варијанти трајало 90, а не 50 година, али, какве везе то има, кад ће Европа да одлети, како год ми рачунали? Ништа паметнији резултат не бисмо добили ни да је главни економиста Светске банке укапирала да авиони не стоје да би сачекали глисте. Проблем је у томе што су резултати овог прорачуна апсурдни, чак и кад дозволимо да обе привреде расту. Ми смо, рецимо, после 5. октобра, у медијима читали да ће Србија достићи Македонију – за 56 година! А делило нас је тричавих 700 долара по становнику, и минимална разлика у брзини раста, од неких један одсто. Колико је та прогноза ваљала – толико ваља и ова. Само је разлика у томе што је ова, садашња, дошла са далеко озбиљнијег места. Шта се то дешава са међународним институцијама? Уместо анализа, Светска банка и ММФ у први план стављају политичке пароле – те да смо „стожер стабилности“, или „лидер у реформама“, или смо „мотор регионалног привредног раста“... Једино, никако да кажу - на шта иде тај регион, кад га гура мотор са убедљиво најспоријим растом? Не знају стручњаци Светске банке и ММФ-а да објасне ништа од онога што их новинари питају. На пример, како то, иста клима у региону, а једино нама хладна зима и суша успоравају раст? Погађате, одговора нема, осим ако одговором не сматрате изјаву да је код нас удео пољопривреде највећи у региону, што не да није тачно, него боли глава од нетачности! Проблем је, ипак, гори од симптома. Јер, колико год њихови одговори личе на шупље приче Ане Брнабић, ово изговарају људи са озбиљним дипломама и озбиљним звањима и знањима. Значи, у питању је – политика! А политичка игра данас гласи: „Вучић је користан, јер ради све што тражимо у вези са Косовом, а уз то, још, смањује дефиците, па тиме и шансе да Србија заврши као Грчка“! Није чудо да светски полицајци у последње време хвале српску владу речима које ни Вучић не би изговорио. Шта их кошта? Уосталом, већина њих зна шта је Черчил рекао Фицроју Меклејну, на критику да подржава долазак комуниста у Југославији. Черчилов одговор је био: „Да ли ћете ви, господине, да живите тамо?“ Пошто већ неће овде живети, шта их кошта да дају oвакве изјаве, и да нас медији обавештавају, рецимо, овако: „... представници ММФ-а и Светске банке су се усагласили да је Србији неопходно повећање привредног раста, као и његово убрзање.“ Добро је да су се усагласили, размишљам, шта би било да нису, далеко било? Нема на овом свету експерта који не би поменуо да озбиљног привредног раста нема док o свему одлучује један човек. Ако то није политички коректно (а није), увек се може говорити о јавним конкурсима (којих нема), о губицима јавних предузећа који се никада неће санирати у оваквом (буразерском) окружењу, или о било чему што се може прочитати у дневној штампи. Овако се из авиона види: овде су сви продали веру за вечеру – и наши, и њихови... Нема шансе да Србија, оваква каква јесте, у наредних двадесет година забележи раст од пет-шест одсто годишње, у континуитету. А при било којој нижој стопи, Србија се свакога дана удаљава од животног стандарда Европске уније, шта год нам причали експерти MMФ-a и Светске банке.. Што не значи, наравно, да Србија никада неће никога стићи. Стићи ће - саму себе. Мало ли је? Даница Поповић

Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар